JRI deeply mourns the loss of Dr. Smilja Avramov, who was for many years a member of the Honorary Advisory Board of the Jasenovac Research Institute and a long-time supporter of our organization. We also remember her great contributions to the scholarship on and public awareness of the Holocaust in the NDH and former Yugoslavia and to the study of the extermination camp of Jasenovac. The following article is from Chronograph’s website.

The Fight Against Forgetting by Professor Smilja Avramov

When on October 2, 2018, at the age of 101, the already weakened heart of legendary international law professor Smilja Avramov stopped beating, Serbia was left without one of the most humble, educated, and honorable representatives of the true national elite. Although she has repeatedly indebted our country with her public activities and writings, it must be noted that, just like her poorly attended funeral, Smilja Avramov was quite modest, and part of the public was also unpleasantly surprised to learn that the esteemed professor never became a member of the Serbian Academy of Sciences and Arts. On her 100th birthday, just over half a year ago, her colleagues at the Law School honored her at a gala dinner and celebration during which Professor Branko Rakić concluded that the “happy” date of her birth (February 15, 1918) was deeply symbolic, because she has been a lifelong professor of freedom and justice, the state and the nation. God gave Professor Avramov an unusually long and fruitful life, and she dedicated it to the tireless struggle for the truth about the suffering of the Serbian people in the Twentieth Century. During the tumultuous 1990s, when the common state collapsed in bloodshed for the second time, and the entire Serbian people were satanized and exposed to tremendous pressures to accept the sole blame for war and destruction, Professor Avramov was a light in the darkness, one of the most penetrating, convincing and the most consistent defenders of the Serbian position in the world. Thanks to her tremendous reputation abroad, the connections she has gained as a lecturer at the most prestigious universities, the experience she has gained during her decades of research work, and the impeccable knowledge of several foreign languages, Professor Avramov has been able to gain access to some of the most mysterious and the most famous foreign archives. The books that emerged as a result of her thorough research, written in impeccable style and backed by incontrovertible evidence and facts, are at the very top of the world literature in international law and political science. They are also an indispensable starting point for anyone who wants to understand the tragic events in the territory of the former Yugoslavia, but also the broader international circumstances and processes that led to such unraveling. Prof. Avramov’s extraordinarily valuable individual works, such as “The Trilateral Commission: World Government or World Tyranny,” “Opus Dei, the Vatican’s New Crusade,” and “Civil Society and Non-Governmental Organizations: An Alternative Model to the World Community,” as a whole, reveal a global context, colloquially called the “New World Order,” in which events in the former Yugoslavia were possible to play out in a familiar way. Particularly curious is the fact that she wrote most of these books in the ninth decade of her life, and that the scope of topics and data covered is so extensive that it would normally require the work of an entire institute to process them, which speaks volumes about her intellectual superiority, fanatical commitment and the persistence with which she approached the business. For Professor Smilja, however, these works were much more than an academic and scientific challenge and a patriotic duty. First and foremost, they are a family debt to the victims of her family and a deeply understood categorical, moral imperative in the war against the oblivion of a forgotten people. Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, прилично скроман, а део јавности такође је непријатно изненадило сазнање да цењена професорка никада није постала члан Српске академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола године, њене колеге са Правног факултета одале су јој почаст на свечаној вечери и прослави током које је професор Бранко Ракић закључио да је „сретењски“ датум њеног рођења (15. фебруар 1918.) дубоко симболичан, јер је професорка читавог живота била борац за слободу и правду, државу и нацију. Бог је професорки Аврамов подарио необично дуг и плодан живот, а она га је посветила неуморној борби за истину о страдању српског народа у XX веку. Током бурних деведесетих година минулог столећа, када се по други пут у крви распадала заједничка држава, а читав српски народ био сатанизован и изложен страховитим притисцима да прихвати искључиву кривицу за рат и разарања, професорка Аврамов била је светло у тами, један од најпродорнијих, најубедљивијих и најдоследнијих бранилаца српског становишта у свету. Захваљујући огромном угледу који је уживала у иностранству, везама које је стекла као предавач на најпрестижнијим универзитетима, искуству које је „испекла“ током вишедеценијског истраживачког рада, као и беспрекорном познавању неколико страних језика, професорка Аврамов успела је да дође до приступа у неке од најтајнијих и најчуванијих страних архива. Књиге које су настале као резултат њених темељних истраживања, написане беспрекорним стилом и поткрепљене необоривим доказима и чињеницама, спадају у сам врх светске литературе из области међународног права и политикологије. Оне су, такође, незаобилазна полазна тачка за сваког ко жели да разуме трагичне догађаје на подручју бивше Југославије, али и шире међународне околности и процесе који су довели до таквог расплета. Вансеријски вредна појединачна дела професорке Аврамов, као што су „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“, „Опус деи, нови крсташки поход Ватикана“ и „Цивилно друштво и невладине организације: алтернативни модел светске заједнице“, посматрани као једна целина, разоткривају глобални контекст, колоквијално називан „новим светским поретком“, у коме је било могуће да се догађаји у бившој Југославији одиграју на свима познат начин. Посебан куриозитет представља чињеница да је она већину тих књига написала у деветој деценији живота, као и да је обим обухваћених тема и података тако опсежан да би у нормалним околностима захтевао рад читавог института за њихову обраду, што довољно говори о њеној интелектуалној супериорности, фанатичној посвећености и упорности са којима је приступала послу. За професорку Смиљу та дела, међутим, била су много више од академског и научног изазова и патриотске дужности. Она су, пре свега и изнад свега, породични дуг према пострадалима из њене фамилије и дубоко схваћени категорички, морални императив у рату против заборава једног забораву склоног народа. Смиља Аврамов на свечаној академији у организацији Правног факултета у Београду поводом њеног 100. рођендана, 14. фебруар 2018.