Дана 27. јуна 2025. године изгубили смо једног од највећих ромских интелектуалаца модерног доба — Драгољуба Ацковића, плодног писца, песника, научника ромских студија и неуморног заговорника достојанства и права ромског народа. Његово животно дело било је светионик отпора тишини и невидљивости — живот посвећен трансформацији маргинализације у оснаживање и културни понос.

Ацковић је био кључни учесник Прве међународне конференције и изложбе о Јасеновцу одржане у Бруклину, Њујорк, на Кингсборо колеџу у октобру 1997. године, а коју су организовали професори Бернард Клајн и Бари Литучи. Истраживачки институт за Јасеновац основан је последњег дана те конференције.

Рођен 1952. године у Осипаоници, близу Смедерева, у Србији, Ацковић је дипломирао средином 1970-их на Факултету политичких наука, а касније на Филозофском факултету, на одсеку за етнологију. Постдипломске студије је наставио на Правном факултету у Београду и докторирао на Универзитету за мир Уједињених нација.

Глас народа

Драгољуб Ацковић је аутор стотина текстова и преко двадесет књига које се баве сложеношћу, лепотом и изазовима ромског идентитета. Његова дела — као што су „Проблеми Рома у савременом друштву“, „Хронике ромске историје“ и „Студије о ромској култури“ — нису била само књижевни и научни доприноси већ и моћни инструменти заговарања и културног буђења. Био је члан Удружења књижевника Србије од 1997. године и био је активан у ромском политичком покрету, служећи као први председник Ромске конгресне странке. Деценијама је био један од најистакнутијих гласова који су представљали ромску заједницу у Србији и на међународном нивоу. Од 2012. године био је заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије. Више од 20 година био је уредник ромског програма на Радио Београду, осигуравајући да ромски језик и гласови буду присутни у националним медијима. Такође је основао и водио Музеј ромске културе у Београду, независну ромску радио и телевизијску мрежу „Хрло е Роменго“ и помогао је у покретању бројних публикација на ромском језику.

Међународно лидерство и наслеђе

Драгољуб Ацковић је био уважени члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу (од 2007. године) и председник Фонда за истраживање геноцида др Милана Булајића (од 2010. године). Изабран је за председника Светског парламента Рома 8. априла 2013. године, а од 2011. године био је потпредседник Међународне ромске академије уметности и наука. Представљао је ромску заједницу на светским сценама, учествујући у Светској организацији Рома од њеног 3. конгреса и био је члан Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије. Његова мисија је била јасна: Да осигура да се Роми не виде као проблем, већ као цивилизацијска вредност. Свака платформа на којој је стајао постала је учионица — не само за Роме, већ и за шире друштво.

Живот који је био библиотека

Речима активисте Милорада Поповића:

„Данас нисмо изгубили само човека, изгубили смо целу библиотеку, дух једног доба и светионик борбе. Драгољуб је знао више о ромској историји него што су многи знали о својој. Његове речи живе даље. Његова борба постаје наш завет. Његов одлазак је губитак који нас обавезује да наставимо, да никада не заборавимо ко смо, одакле долазимо и куда морамо ићи.“

Драгољуб Ацковић је био више од научника. Он је био институција — мост између векова борбе и будућности еманципације. Носио је наде народа у сваком говору, сваком стиху поезије, свакој књизи и свакој емисији. А када су други ћутали, он је подигао свој глас. Нека га памте онако како је живео: смело, мудро и са непоколебљивом посвећеношћу.