Трајан Стојановић, светски познати научник балканске историје и члан нашег Саветодавног одбора JRI, преминуо је након дуге борбе са раком. Српско-југословенског порекла, Трајан је рођен у Грајешници, у Македонији, 1920. године и одрастао је у Рочестеру, у држави Њујорк. У време када је радничкој класи и имигрантима било тешко да стекну високо образовање, дипломирао је на Универзитету у Рочестеру, служио је у америчкој војсци после Другог светског рата и докторирао на Универзитету у Паризу 1952. године, где је постао важна личност у међународно утицајној школи историје Annale. Своје образовање применио је на проучавање Балкана, објавивши „Студију балканске цивилизације“ (1967) која се сматра и класичним и важним образовним текстом. Након пензионисања, објавио је збирку чланака и есеја у четири тома, „Између Истока и Запада, балканског и медитеранског света“ (1992–1995), а такође и „Балкански светови: Прва и последња Европа“ (1994), богату увидима и разумевањем и балканске и европске цивилизације. Многа његова дела су преведена на српски језик и објављена у Југославији, а он је наставио да ради као научник све до своје смрти 21. децембра 2005. године. Имао сам част да познајем Трајана Стојановича као изузетног колегу и пријатеља на Универзитету Рутгерс, како пре тако и после пензионисања. Љубазан и благ човек, Трајан је био жестоко поносан, на нешовинистички начин, на своје српско порекло и достигнућа српског народа. Мрзео је не само рат НАТО-а који је разорио Србију и распарчао Југославију, већ и оно што је сматрао расистичким клеветама и увредама усмереним против српског народа и током и после рата. Док су политичари и генерали који су водили тај агресивни рат ружне фусноте у историји, његов рад као научника и његова изузетно позитивна достигнућа као наставника наставиће да живе. Трајана су преживели ћерка, Дијана Ревсон, унуци Трип и Алекс Ревсон, супруга Марсел Стојановић и син, Кристијан Стојановић. (c) 2006.