Са великом тугом морамо да обавестимо о смрти нашег пријатеља и колеге Јована Мирковића. Јован Мирковић је био један од најважнијих историчара и ауторитета за историју Холокауста у Југославији, посебно се фокусирајући и посветивши свој живот истраживању геноцида који је Независна Држава Хрватска починила током Другог светског рата над српским, јеврејским и ромским народом и свештенством. Његов рад ће имати трајан утицај на будућност науке о овој теми. Имао је дугогодишњу сарадњу са Истраживачким институтом Јасеновац која је почела када су се он и Бари Литучи срели у Бањалуци 2000. године. Јован је био главни говорник на 14. годишњој конференцији и вечери Истраживачког института у Њујорку 26. априла 2015. године. Јован Мирковић је рођен 1943. године у Субочком Граду (Брезовац Субочки) у Славонији. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву, где је наставио постдипломске студије. У два наврата је био директор Спомен-подручја Јасеновац. Први пут је био директор од 1978. до 1980. године. У то време је покушао да Спомен-подручје Јасеновац претвори у централну истраживачку институцију за злочине геноцида. Али то су спречиле тадашње власти. Његов други мандат као директора (1990. до 1991.) почео је сукобима са хрватском владом око финансирања програмских задатака, а завршио се хапшењем од стране припадника ЗГР. Такозване „зенге“ (хрватска милиција која је носила жуте чизме, отуда и назив) намеравале су да га убију. Али га је спасао артиљеријски напад на полицијску станицу у којој је био притворен. Побегао је и стигао до Сарајева, где га је рат поново учинио избеглицом. Од 1999. до 2013. године радио је као кустос-истраживач у Музеју жртава геноцида у Београду. Први већи резултат његовог опсежног рада била је његова студија у обиму књиге „Објављени извори и литература о јасеновачким логорима“ (2000), која се појавила и као електронско издање 2005. године. Ова невероватна библиографија садржи анализу преко 2.500 наслова специјалних издања и чланака објављених о јасеновачким логорима. У свом последњем интервјуу, Јован Мирковић је рекао: „Књигом „Објављени извори и литература о јасеновачким логорима“ покушао сам да докажем, и мислим да јесам, да тема Јасеновца није оно што многи, нећу рећи историчари већ историјски публицисти, називају „табу темом“. Сам број објављених наслова (око 2.500 наслова до 2000. године) није био табу тема историографије, али, како сам навео у књизи, више је био „табу свести“, посебно за људе из историчарске професије. Да бих се стручно и научно позабавио овим питањем, почео сам да радим на прикупљању материјала за ново издање моје библиографије о Јасеновцу. Прикупио сам скоро исто толико нових наслова за период од 2000. до 2020. године. Међутим, болест ме је спречила да наставим рад на томе.“ Дана 30. јануара 2020. године, Свети архијерејски синод СПЦ одликовао је Јована Мирковића високим одликовањем, Орденом Светог деспота Стефана Лазаревића, за његов рад на документовању страдања српског народа. Његове три најважније књиге су „Објављени извори и литература о Јасеновачким логорима“ (2000), „Страдање српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“ (2016) и „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској“ (2014). Ове три књиге остају обавезно штиво за свакога ко је заинтересован за ову тему. Такође се захваљујемо онима који су спасили Јованов живот деведесетих година прошлог века, јер су спасавањем Јована спасили и његово велико наслеђе.