ЈРИ дубоко оплакује губитак др Смиље Аврамов, која је дуги низ година била члан Почасног саветодавног одбора Истраживачког института за Јасеновац и дугогодишњи присталица наше организације. Такође се сећамо њеног великог доприноса проучавању и подизању јавне свести о Холокаусту у НДХ и бившој Југославији и проучавању логора за истребљење Јасеновац. Следећи чланак је из Хронографа вебсајт.

Борба против заборављања, професорка Смиља Аврамов

Када је 2. октобра 2018. године, у 101. години живота, већ ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов престало да куца, Србија је остала без једне од најскромнијих, најобразованијих и најчаснијих представница истинске националне елите. Иако је више пута задужила нашу земљу својим јавним деловањем и списима, мора се напоменути да је, баш као и њена слабо посећена сахрана, Смиља Аврамов била прилично скромна, а део јавности је био и непријатно изненађен сазнањем да уважена професорка никада није постала чланица српске академије наука и уметности. На њен 100. рођендан, пре нешто више од пола године, колеге на Правном факултету су јој одале почаст на свечаној вечери и прослави током које је професор Бранко Ракић закључио да је „срећан“ датум њеног рођења (15. фебруар 1918.) дубоко симболичан, јер је она доживотни професор слободе и правде, државе и нације. Бог је професорки Аврамов подарио необично дуг и плодан живот, а она га је посветила неуморној борби за истину о страдању српског народа у двадесетом веку. Током бурних деведесетих година 20. века, када се заједничка држава по други пут урушила у крвопролићу, а цео српски народ био сатанизован и изложен огромним притисцима да прихвати искључиву кривицу за рат и разарања, професорка Аврамов је била светлост у тами, једна од најпродорнијих, најубедљивијих и најдоследнијих бранилаца српског става у свету. Захваљујући свом огромном угледу у иностранству, везама које је стекла као предавач на најпрестижнијим универзитетима, искуству које је стекла током деценија истраживачког рада и беспрекорном познавању неколико страних језика, професорка Аврамов је успела да добије приступ неким од најмистериознијих и најпознатијих страних архива. Књиге које су настале као резултат њеног темељног истраживања, написане беспрекорним стилом и поткрепљене неоспорним доказима и чињеницама, налазе се у самом врху светске литературе из међународног права и политичких наука. Такође су незаобилазна полазна тачка за свакога ко жели да разуме трагичне догађаје на територији бивше Југославије, али и шире међународне околности и процесе који су довели до таквог расплета. Изузетно вредна појединачна дела професорке Аврамов, као што су „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“, „Опус Деи, нови крсташки рат Ватикана“ и „Цивилно друштво и невладине организације: Алтернативни модел светској заједници“, у целини откривају глобални контекст, колоквијално назван „Нови светски поредак“, у коме је било могуће одиграти догађаје у бившој Југославији на познат начин. Посебно је занимљива чињеница да је већину ових књига написала у деветој деценији свог живота, и да је обим тема и података толико опсежан да би нормално био потребан рад целог института да би се обрадили, што много говори о њеној интелектуалној супериорности, фанатичној посвећености и истрајности са којом је приступала послу. За професорку Смиљу, међутим, ова дела су била много више од академског и научног изазова и патриотске дужности. Они су, пре свега, породични дуг према жртвама њене породице и дубоко схваћен категорички, морални императив у рату против заборава заборављеног народа. Када је 2. октобра 2018. године, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала безобразована једног и од њих. најчаснијих представника истинске националне елите. Као што је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, а прилично је таква сахрана. непријатно изненадило сазнање да цена професорка никада није постала члан Српске академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола године, њене колеге са Правног факултета одале су јој почаст на свечаној вечери и прослави током који је професор Бранко Ракић закључио да је „срећен датум“ (15. фебруар 1918.) дубоко симболичан, јер је професорка читавог живота била борац за слободу и правду, државу и нацију. Бог је професорки Аврамов поклонио необичан дуг и плодан живот, а она га је посветила неуморној борби за истину о страдању српског народа у КСКС веку. Током бурних деветдесетих година прошлог столећа, када се по другом путу у крви распала заједничка држава, а читав српски народ био сатанизован и изложен страховитим притисцима да прихвати искључиву кривицу за рат и разарања, професорка Аврамов свет била у тами. најпродорнијих, најубедљивијих и најдоследнијих бранилаца српског становништва у свету. Захваћујући огромном изгледу који је уживала у иностранству, везама које је стекла као